Teško je vratiti se u rutinu posle odmora. Zar ne?
Asocijacija na septembar su nam školske klupe, početak jesenjeg perioda na poslu, nov početak i ogromna gužva u gradu. Ne prođe ni dan a da se ne susretnemo sa nekim od narednih problema:

• gradska gužva
• parking
• smanjena tolerancija
• nervozna deca u automobilu
• agresivna vožnja drugih vozača

Problem sa kojim se susreću vozači u velikim gradovima je ogromna gužva na putevima tokom dva perioda u toku dana – odlazak na posao i povratak sa posla. Početkom septembra, kao da odlazak na posao sam po sebi nije dovoljan, potrebno je odvesti decu do vrtića ili škole. Kako ostati priseban i ne nervirati se u ovim trenucima?
• Napravite plejlistu koju će voleti cela porodica,
• Ukoliko imate malu decu – pustite im omiljeni crtani film na tabletu kako biste bezbolnije preživeli put do vrtića ili škole,
• Razgovarajte sa članovima porodice kako bi vam vreme prošlo brže.

Ukoliko se i izborite sa saobraćajnom gužvom, sledeća stresna situacija koja vas sačeka je parkiranje. Koliko puta ste vozilii i po nekoliko krugova oko parkinga u nadi da će se neko mesto osloboditi?Još gora situacija je kada svaka nada nestane a vi se trudite da nađete slobodno mesto, odlazite do nekog obližnjeg, pogodnog mesta i tamo pod punom pretnjom kršenja zakona, ipak parkirate svog ljubimca. Tada nastaju problemi… Umesto da se maltretirate oko plaćanja kazni i izlaganju neprijatnim situacijama, mogli biste spokojno da krenete ranije na posao i bez muke se smestite gde vama odgovara.

Krenite ranije od kuće kako biste rešili problem sa parkiranjem.
Većina vozača je nervozna i nestrpljiva ujutru. Svaka treća osoba negde kasni, ne poštuje pravila i na taj način ugrožava druge vozače u saobraćaju. Posle odmora ljudi uglavnom imaju manju toleranciju jer u prethodnom periodu nisu navikli na bilo kakve stresne situacije. Stvari koje uglavnom izazivaju bes kod učesnika u gradskom saobraćaju su: naglo presecanje putanje kretanja, spora vožnja, zaustavljanje i parkiranje u saobraćaknoj traci, pribijanje u zadnji deo, naglo kočenje, zaustavljanje saobraćaja radi sprovođenja sopstvene nedozvoljene radnje, prekomerna upotreba sirene…
• Bezbednost vas i ostalih učesnika u saobraćaju je bitnija od kašnjenja na posao.
• Nemojte voziti u stanju nervoze.
• Učinite uslove u automobilu što više prijatnim za vas (miris, temperatura…)

Vozačka agresija je oblik ponašanja sa kojim se susreće svako od nas, bilo kao učesnik u saobraćaju ili posmatrač odvijanja saobraćaja. Fizički sukob, svađa, psovanje, prekomerna upotreba sirene, škripa guma, nepristojne gestikulacije. Sve su ovo društveno neprihvatljiva ponašanja putem kojih se ispoljava vozačka agresija. Rizična su sva ona ponašanja u saobraćaju kojima se dovode u opasnost zdravlje, život i ugrožavaju društvene vrednosti. Rizične situacije jesu one kojima može doći do kršenja saobraćajnih propisa i pravila, nastanka saobraćajne nezgode i eventualnog stradanja lica. Zašto i kako dolazi do ovakvog ponašanja je pitanje na koje treba da daju odgovor psihijatri, psiholozi i psihoanalitičari. Vozačka agresija može biti reakcija na nasilničko ponašanje drugih učesnika u saobraćaju. U ovim situacijama dolazi do pojave besa zbog ponašanja drugog vozača kojim je izvršeno nasilje i iznuđena radnja u saobraćaju. Vozačka agresija ipak može biti uzrokovana i nekim drugim unutrašnjim faktorima (crte karaktera, vaspitanje, kultura…). U trenutku nastanka besa veliki broj učesnika u saobraćaju ne poseduje mogućnost samokontrole, kao ni mogućnost sagledavanja objektivne slike o sebi i drugim učesnicima u saobraćaju.
• Uskladite vožnju sa pravilima saobraćaja i kulturno se ponašajte u saobraćaju.
• Suzdržite se od nasilnog, bezobzirnog i bezobraznog ponašanja u vožnji i tako sprečite stvaranje nervoze kod ostalih vozača.
Povratak u rutinu sa sve nas predstavlja težak period, pogotovu kad je to povratak sa mora ili dugog odmora. Lepo je da se pridržavate svih prethodnih saveta i pravila kako biste bili vi i vaša porodica bili bezbedniji, a i svi ostali učesnici u saobraćaju.